U jednoj kuci na kraju grada sa malom bastom i starom lipom,usamljen jedan covjek zivi sa sedom kosom i tuznim likom. Pricaju ljudi - bar tako sam cula da ovaj starac nikoga nema,niko ne svraca u njegovu kucu u njegov dvorac uspomena. Voleo je,kazu,jednu lepu zenu pod starom lipom. O deci su snili,svi su im zavidili na njihovoj sreci koliko su,kazu,zaljubljeni bili. Kupio je tada dva prstena zlatna,pod starom lipom zakletvu su dali,u kori drveta urezase imena ali nikad se nisu vencali. On je bio siromasan mladic al o bogatstvu mastao nije,tuzno je gledao svoju dragu ona je sanjala zlatne kocije. Otisla je tako jednog dana sa jutarnjim Suncem prve zore,nije htela tu kucicu malu vec dukate zlatne i velike dvore. Njegov lepi prsten ostavi na stolu a da je voli - dobro je znala,nije vise htela,siromasnog mladica,vec je ruku bogatasu dala. Od tog dana on zivi sam pod starom lipom suze krije,ostao je veran zakletvi davnoj,nikada drugu zavoleo nije. Kada sam cula ovu tuznu pricu pozelih da vidim starca sede kose,jer i ja sam bila jedna od onih sto od zvota samo ljubav prose. I tako u suton jednog dana otvorih kapiju uz preglasne zvuke,pod starom lipom sedeo je starac na izboranom celu prekrstio je ruke. Polako starac podize glavu i cudno pogleda u moje lice,jer odavno ovde niko ne svraca samo mesecina i malene ptice.I upitah tada tog tuznog starca da li je istinita prica iz davnine,pogledah u koru procvetale lipe i videh njegovo i njeno ime. Pogleda me starac tuznim ocima i stavi ruku na moje rame,valjda sam njega podsetila na njegovu mladost i minule dane. Na njegovoj ruci zasija nesto jedan lepi prsten od zlata,a onaj drugi sto ostavi ona na lancicu nosi oko vrata. I rece mi starac sa tugom u glasu da jos uvek istu zenu voli,i da zivi kao opomena drugima kako ljubav zna da boli. Okrenuh se tada i podjoh u noc u mislima ostadose reci stare price,dugo je starac gledao zamnom jer nase sudbine jedna drugoj slice.Od tada je proslo prolece jedno,opet lipe mirisom bude,usamljena koracam ulicama s tugom,gledam u srecne ljude. I mene je moj ostavio dragi,reka slusa uzdahe moje,starac je suze krio pod lipom,a ja u kisi krijem suze svoje.Pozelih opet da vidim starca jer i ja sam zakletvi ostao rob,u sjeni one stare lipe umjesto njega - ja ugledah grob. Na vratima njegove male kuce u kojoj opet tisina svira,bila je poruka ostavljena meni na pozutelom listicu papira: “ Ako se ikad vratis i zivot svoj poklonis bolu,tebi ostavljam svoje bogatstvo ono te ceka na prasnjavom stolu. Tamo je sve sto sam imao,dva prelepa prstena od zlata,jedan stavi na desnu ruku,a drugi na lancic oko vrata.”
Join the forum, it's quick and easy
